Nova zvezda na srpskom filmskom nebu dobro vlada borilačkim veštinama, barata pištoljem i noževima, radi i kao kaskader... Ipak, o njenom poljupcu sa Majklom Medsenom u filmu „Srpski ožiljci" najviše se priča
Možda vam je poznata iz brojnih reklama koje je radila ili pozorišnih predstava u kojima je igrala. Biljana Mišić je sa četrnaest godina ušlau svet mode, ali svoju kreativnost je poželela da izrazi kroz glumu. Visoke potpetice i šminku sklonila je na stranu i, rešena da ostvarisvoje snove, uputila se na prijemni ispit na Fakultet umetnosti Priština u Zvečanu. Nije joj bilo teško da svakodnevno putuje iz Beograda do Kosova, a trud se isplatio i nedavno je imala zapaženu filmsku premijeru. Reč je o ostvarenju „Srpski ožiljci", u kome dvadesetšestogodišnja Srpkinja tumači opasnu Kristinu, u društvu holivudskih loših momaka Majkla Medsena i Mark Dakaskosa. Sa Biljanom smo razgovarali na promociji filma „Srpski ožiljci", nedavno održanoj u vračarskom klubu „House".
Medsen se dobro ljubi
-U filmu u jednoj sceni trebalo je da se poljubim sa Majklom Medsenom. Iako smo iz prve scenu dobro uradili, ponovili smo još tri puta. Moram da priznam da se Medsen dobro ljubi.
- Igram teroristu Kristinu, sofisticiranog ubicu koji radi za razne
obaveštajne službe. Dobro vlada borilačkim veštinama, barata
pištoljima, noževima... Nevaljala devojčica u svakom pogledu.
Ljubi se sa Majklom Medsenom, a tuče Marka Dakaskosa
(smeh). Snimanje ovog filma je bilo neponovljivo iskustvo.
Tada sam studirala i bilo mi je veoma drago što radim sa tako
dobrim glumcima, od kojih sam mogla da „kradem" zanat.
S obzirom na to da vaš lik dobro vlada borilačkim veštinama, koliko ste se pripremali za ulogu?
-Nisam imala mnogo vremena da se spremam za lik pre snimanja, već sam to radila na samom setu. Uz pomoć Marka Dakaskosa usavršila sam svoje skromno znanje borilačkih veština. Fizički sam spremna i jaka, iako možda tako nedelujem, jer sam plavuša i nosim haljinice. Ali, osam godina sam trenirala gimnastiku, redovno radim jogu i veoma sam aktivna. Mogla bih bez problema da se potučem ako treba.
Bavite se i kaskaderstvom. Da li ste imali priliku da u ovom filmu izvodite neke opasne scene?
-Nisam imala dublera u filmu i sve sam sama radila. U slobodno vreme treniram kaskaderske tehnike i čak sam nekoliko puta honorarno radila kao dubler. Inače, i kad radim reklame, uzimaju me za komplikovanestvari koje u principu rade kaskaderi. Ne plašim se povreda, spretna sam i ako se desi da padnem, umem to da uradim. Kada sam trenirala gimnastiku, izvodila sam razne vratolomije na gredi, razboju, parteru... Mogla sam da uradim i dvostruki salto. Sada ne mogu, prerasla sam. Zato sam i prestala da treniram gimnastiku i veoma mi je žao zbog toga.
Tajne čuvam za sebe
n Visoke potpetice su... seksi. Jako ih volim,
ali retko ih nosim, jer sam visoka.
n Na prvi poljubac me podseća... na lift.
n Najslađa stvar na svetu je... čokoladni sufle.
n Plava kosa... moja kosa.
n Tajne otkrivam... nikome, čuvam ih za sebe.
Osim što se glumica, vi ste i veoma uspešna manekenka. Da li vlada veća konkurencija u svetu mode ili glume?
-Ne posmatram to na takav način. Svi smo mi individue za sebe i ima mesta za sve nas, ukoliko se za svakoga tačno odredi uloga. Čovek trebada se trudi i da radi na sebi, jer samo na taj način može da obezbedi sebi poziciju. U početku su mi govorili da će mi biti problem da se bavim glumom jer sam manekenka. Ali mislim da mi je to zapravo bila prednost, jer sam stekla veliko iskustvo pred kamerama dok sam radila reklame, razvila sam držanje i odnos prema poslu. Sve ove godine išla sam na kastinge i sada na taj način dobijam sve svoje uloge. Manekenstvom se bavim od 14. godine i zahvaljujući njemu sama sam se izdržavala tokom studija, putovala sam u razne zemlje širom sveta, upoznala sam divne ljude, zaradila sam novac i uvek sam trošila više nego što sam zarađivala... U međuvremenu sam studirala na Kosovu i svakodnevno sam putovala. Ujutro u pet bih krenula i putovala bih šest, sedam sati groznim autobusom do Zvečana ili Mitrovice, gde sam imala predavanja. A posle nastave sam išla prvim autobusom u Beograd da bih igrala predstave u KPGT-u. Nekad bih odmah posle predstave išla da odradim reviju. Tako sam živela četiri, pet godina, dok nisam diplomirala. Naučila sam da se borim za svoje snove.
Ljudi obično veruju da je posao manekenke i glumice lak. Šta vi mislite o tome?
-Ni posao manekenke ni posao glumice nije lak. Kada se snima jedan komercijalni katalog za zimsku kolekciju, manekenke nose bunde na plus 50 stepeni, na suncu, negde u Turskoj ili Aziji. A kada se rade katalozi za letnju sezonu, u kupaćim kostimima snimamo u nekom ledenom studiju. Snimanje reklama je takođe veoma naporno, jer za jedan dan se uradi veliki broj kadrova. Mnogo više nego kad se, na primer, snima film.Ni glumicama nije lako, jer probe za predstave znaju da budu dugotrajne i naporne, nekad i u ekstremnim uslovima. Ali svu tu muku anuliraju čari ovog posla. Bilo čime da se bavite, morate mnogo da radite, jer nema drugog načina da uspete.
Radeći kao manekenka mnogo ste putovali i sarađivali ste sa različitim ljudima. Šta ste iz tog iskustva naučili?
-U životu ne treba insistirati po svaku cenu da se neke stvari dogode. Ako nešto ne može da se uradi, trebalo bi da znamo kako to da prihvatimo. Ako čovek nešto mnogo želi, u grču je i pod tenzijom. A kada nije izbalansirao svoje želje, ne može ništa da realizuje niti da uživa u životu. Moj omiljeni stih iz pesme Branka Miljkovića je „izgubiput ako putovanju smeta, ah što je lepo i opasno cvetradicveta". To je moj moto. Ne insistiram, opuštena sam i znam da život imam u svojim rukama. Naučila sa da budem srdačna, da komuniciram sa ljudima i svetom oko sebe.
Sa 16 godina iz Kruševca ste prešli u Beograd. Kako su vaši roditelji podneli što ste se rano odvojili i osamostalili?
-Moji su me uvek podržavali, ali mama me je više razumela nego tata. Nisam odrasla u porodici gde su roditelji apsolutno svu svoju snagu, prijatelje i kontakte ulagali u svoje dete i njegovu karijeru. Moji nisu mislili da je pametno što želim da budem manekenka, a kasnije i glumica. Smatrali su da postoji lakši i bolji način da se život preživi. Tata naročito nije mogao da shvati zašto želim da budem glumica, a sada je zbunjen i veoma ponosan na mene i dolazi na sve moje premijere. Veoma sam želela da budem samostalna i imala sam sreću što sam bila okružena pravim ljudima koji su me razumeli. Kreativna sam, slikam, pišem i završila sam muzičku školu. Umetnik sam i kroz glumu najbolje izražavam svoju kreativnost, a ona mi pomaže i da lakše shvatim sebe i svet oko sebe.
G. OPALIĆ
www.pressonline.rs